Koliko novca je dovoljno za sreću?(10 minuta čitanja)

Istraživanje pokazuje da se novcem ne može kupiti sreća. Zašto onda toliko ljudi juri za novcem? Zašto zapostavljaju druge aspekte života, imaju utisak da je sav problem u nedostatku novca i da je kompletno rešenje u posedovanju puno novca?

Da li je to ispravan način funkcionisanja i recept za sreću? Da li postoje neki drugi načini kako povećati nivo radosti u svom životu? I na kraju krajeva, koliko novca je potrebno za sreću?

Detalji istraživanja

Istraživači Galup organizacije su tokom 2008. i 2009. anketirali veliki broj ljudi. 450.000 punoletnih građana Amerike. Pitali su ih razne stvari, kako već ta njihova istraživanja mogu da budu sveobuhvatna.

Zatim su istraživači sa Prinston univerziteta izdvojili delove koji se tiču prihoda i emocija, tj. zadovoljstva u životu. Cilj im je bio da nađu na koji način je to povezano.

Prvi faktor: emocionalno blagostanje

Istraživali su po dva parametra. Prvi parametar je ono što su nazvali emocionalno blagostanje. Koliko neko u toku dana doživljava: sreće, radosti, ispunjenosti, fascinacije, inspiracije

Takvih prijatnih stanja i raspoloženja. A, koliko doživljava: tuge, brige, besa, ljutnje, stresa, pritiska? I zatim se uporedi. Da li je nekom život – generalno prijatan ili neprijatan.

Drugi faktor: procena zadovoljstva svojim životom

Ovde su ljudi ocenjivali kakvo mišljenje imaju o načinu na koji žive. Ono do čega su istraživači došli je vrlo interesantno. Novac ne utiče podjednako na ova dva parametra.

Što se tiče ovog drugog, pronađena je direktna povezanost. Ljudi koji su imali više novca, izjašnjavali su se da su zadovoljniji svojim životom. Ljudi koji su imali novca, znatno iznad proseka, su takođe znatno više govorili da su zadovoljni svojim načinom života.

Dok prvi parametar, emocionalno blagostanje, koji se tiče emocija koje neko u toku dana doživljava, pokazuje da novac ne doprinosi da se neko prijatnije oseća u toku dana. Čak i u slučaju ljudi, koji imaju znatno više od proseka (100.000 dolara i više), nego što je prosečna godišnja zarada.

Nije doprinelo da se više smeju ili da imaju više radosti.

Faktor prilagođavanja

Jedno od objašnjenja su ponudili sami autori ovog istraživanja. Radi se o prilagođavanju. Ljudi koji imaju puno novca se naviknu na to. Eventualno ako se neko naglo obogati, drži ga euforija recimo prvih nedelju dana ili prvi mesec. Ali, posle toga se navikne.

Neće on u toku dana sad nešto mnogo da se raduje, ili da se oduševljava iznova i iznova, zato što ima novac. Drugo neko objašnjenje bi moglo da bude da, višak novca preko nivoa na kojem su zadovoljene sve osnovne potrebe – ne donosi nešto posebno u praktičnom smislu.

Ideja za ovaj tekst mi je došla dok sam sedeo u kafiću. Pokušao sam da na osnovu onoga šta drugi gosti imaju od pića na stolu, pogodim koliko su bogati.

I došao sam do toga: na jednom stolu ceđena pomorandža, na drugom ceđena. Na jednom limunada, na drugom limunada. Kapućino ovde, kapućino onde… Ako zanemarimo statusne simbole, ne može se samo po piću proceniti.

Da li neko ima 300 RSD u džepu, čisto da pokrije taj račun, pa kad izađe iz kafića ne zna šta će dalje. Ili, ima milione evra na računu u banci. Drugim rečima, čak i ako neko ima znatno više novca, ne znači da će popiti kvalitetniji sok.

Tako da u praktičnom smislu – nema mnogo benefita.

Automobili

Postoje automobili, skuplji i jeftiniji. Neko ko ima prosečno novca kupiće Fiat Punto. Neko ko ima mnogo novca, kupiće Lambordžini. Osnovna funkcija automobile je da preveze čoveka od tačke A do tačke B, kada mu je to potrebno. I jedan i drugi će zadovoljiti osnovnu funkciju, prevešće se.

Letovanje

Neko ko ima prosečno novca ići će u Pefkohori. Neko ko ima mnogo novca, ići će npr. na Sejšele. Osnovne funkcije letovanja su: kupanje, opuštanje, da se pojede neka interesantna hrana, da se druži sa dragim ljudima…

I Pefkohori i Sejšeli vrše ove funkcije.

Ovo su sve bile materijalne stvari. A šta je sa nematerijalnim?

Neko bi rekao da one čak i više utiču na nivo radosti u životu.

Ljubav

Novac ne može kupiti ljubav. Vezu sa osobom, s kojom se puno smeješ i zabavno ti je. I ne smeješ se onako reda radi, nego zato što ti je ta osoba stvarno zabavna.

Veza, u kojoj oboje možete da budete to što jeste. U kojoj se prihvatate takvi, kakvi zaista jeste. To novac ne kupuje.

Novac ne kupuje odnos sa decom

Da klinac u obdaništu oduševljeno priča kako je jurio dron i da mu je tata spustio dron na ruku.

Novac ne kupuje prijateljstvo

Da petkom uveče sa dobrim prijateljima igrate društvene igre. I pre te večeri se znalo ko će kako da se šali i ko će koga da zeza. Ali, to ne samo da ne smanjuje čar, nego je čak i zanimljivije. Baš zato što se toliko dobro znate. To novac ne kupuje.

Šta onda novac kupuje?

Tu dolazimo do druge dimenzije istraživanja, koja se tiče toga kako ljudi procenjuju svoj život.

U mjuziklu Violinista na krovu, mlekar Tejvje, koji priželjkuje da bude bogat, kaže: “kad bih bio bogat, ljudi bi mi laskali glasom slatkim kao med. Dolazili bi da me pitaju za savete i ne bi uopšte dovodili u pitanje da li je to dobar ili loš savet. Jer kad si bogat, ljudi misle da sve znaš.”

Da li je to ono što se kupuje novcem?

Divljenje okoline. Da ga okolina ceni i onda “ako me okolina ceni, onda i ja cenim sebe. Procenjujem da super živim i da sam vredna osoba.” Da li je to u stvari suština?

Koliko novca je potrebno?

Gde je granica dokle koje novac utiče na nivo sreće, a posle koje više nema efekta?

Istraživači sa Prinstona su dali odgovor i na ovo pitanje. Cifra je 75.000 dolara za područje Amerike. 6.250 dolara mesečno, po domaćinstvu.

Prosečna plata u Americi prema podacima iz 2016. je iznosila 3.700 dolara. Tako da ispada da je 1,7 prosečne plate po domaćinstvu ta granica. Jedan partner ima prosečnu platu, a drugi prima 70% od proseka.

Prema ovim istraživačima i rezultatima na osnovu uzorka od 450.000 punoletnih građana, iznad ovog iznosa novac više nema efekta na nivo životne radosti.

Kako izgleda računica ako se uzmu u obzir troškovi života

3.700 dolara mesečno je ogroman novac za naše uslove. Da bismo stavili u perspektivu, razmotrićemo koliki su troškovi života u Americi.

Stanarina je 900 dolara za garsonjeru. U pitanju je sobica sa kuhinjom u uglu iste prostorije. Veš-mašina je u podrumu, zajednička za ceo ulaz.

Stanarina od 900 dolara nije u nekom skupom gradu, poput Los Anđelesa ili Nju Jorka. Nego, u jeftinom kvartu Čikaga. Prosečni mesečni troškovi za prevoz po domaćinstvu su 750 dolara (prema statistici Biroa rada).

Na hranu se mesečno troši prosečno 600 dolara po domaćinstvu. Za zdravstveno osiguranje i troškove lečenja, potrebno je nešto preko 400 dolara mesečno po osobi.

Da ne bih dalje nabrajao, ispada da sa prosečnom platom od 3.700 dolara čovek može da stanuje, jede, obuče se, preveze… i manji više to je to. Običan život, kao i manje više bilo gde drugde sa prosečnom platom.

Kako to izgleda u našim uslovima

Ako priču prevedemo u naše uslove… u januaru 2019. plata u Srbiji je iznosila 450 evra.

Prema istraživanju, granica preko koje novac više ne utiče na nivo životne radosti je 1,7 prosečne plate po domaćinstvu. Da kažemo, okvirno 2 prosečne plate. Dakle, ako oba partnera zarađuju po prosečnu platu. Prema tome, ispada da je granica u našim uslovima 900 EUR.

Dakle, ako neko domaćinstvo ima iznad, taj dodatni novac neće značajno uticati na nivou radosti u životu.

Bez obzira na sve ovo, meni nije nelogično što veliki broj ljudi je opterećen novcem. U Americi tek jedna trećina domaćinstava je dostigla tu granicu od 75.000 dolara godišnje. Dve trećine domaćinstava još uvek nisu dobacili do te granice optimalnog životnog stila.

Kod nas verujem da je situacija još i lošija. Tako da ne čudi što ogroman broj ljudi ima briga vezanih za novac i što misli da je bogatstvo rešenje za sve probleme.

Šta se iz svega ovoga može izvući kao pouka

Prva stvar je da se novcem ne kupuje sreća.

Posle neke granice, novac više nema nikakvog uticaja na to koliko će neko osetiti radosti u toku dana.

Drugi zaključak bi bio da novac ispod neke granice negativno utiče na sreću. Sve vreme u ovom videu smo upoređivali razliku između nekoga ko ima prosečno i nekoga ko ima mnogo. Međutim, šta je sa ljudima koji su ispod granice siromaštva?

Onima, koji ne mogu da zadovolje ni osnovne potrebe. U takvoj situaciji, svi parametri sreće idu dole. Više brinu u toku dana. Čovek je manje raspoložen i nije mu ni do čega. Lošiju sliku ima o sebi, o svojim sposobnostima. Manje cene svoj način života.

Dakle, u zoni siromaštva novac definitivno utiče na sreću i to negativno.

Faktori koji najviše utiču na životnu radost

U prethodno već pomenutom istraživanju nivo radosti su merili tako što su pitali ispitanike koliko su se puta nasmejali u toku jučerašnjeg dana. Istražili su odnos između toga koliko puta su osetili prijatne emocije, kao što su sreća, inspiracija, radost i koliko često su osetili neprijatne: briga, tuga, bes, ljutnja

Faktori koji su se pokazali da najviše utiču na nivo životne radosti su…

Brak

Ljudi koji su u srećnom braku više puta u toku dana se smeju i doživljavaju više prijatnih momenata. Iako u istraživanju piše brak, ja bih ovo generalizovao uopšte na ljubavne veze.

Vikend

Kada su ispitanici anketirani vikendom, prijavljivali su viši nivo životne radosti. Rekao bih da se tu radi o tome da veliki broj ljudi radi posao koji ne voli, zarad tuđih ciljeva i na način kako nadređeni diktiraju.

Zbog toga osećaju pritisak i nemaju doživljaj zadovoljstva i ispunjenosti.

Kada dođe vikend, to je u stvari – povratak sebi.

Zdravlje

Kada je nekom narušeno zdravlje, više brine. Manje je zadovoljan i radostan. Kad je neko dobrog zdravlja, više je prilike za radost.

Kvalitetni odnosi

Ovaj faktor je ubedljivi šampion. Kada ljudi imaju kvalitetne odnose, to najviše podiže nivo radosti. Usamljenost ga višestruko narušava. Daleko više nego što je to slučaj sa novcem.

Iz svega rečenog ispada da ako neko ne zarađuju dovoljno za prosečan životni standard, da bi trebalo da uloži energiju u nalaženje načina – kako da više zarađuje.

Međutim, kada se dostigne nivo makar prosečne plate i prosečnog životnog standarda – imalo bi smisla kao prioritet postaviti izgradnju i održavanje kvalitetnih međuljudskih odnosa.

To donosi više životne radosti, nego da se nastavi jurnjava za novcem.

Šta je vaše mišljenje? Da li se slažete sa ovim da je 900 EUR mesečno po domaćinstvu u stvari ta granica posle koje više novac nije bitan za sreću?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *